Postdemokratija

Prema rečima Kolina Krauča (1944), početak 21. veka „suočava se s demokratijom u izuzetno paradoksalnom trenutku. S jedne strane bi se moglo reći da ona dostiže svoj istorijski vrhunac. U poslednje dve decenije prošlog veka usvojene su elementarne forme više-manje slobodnih i poštenih izbora prvo na Pirinejskom poluostrvu, potom, u najdramatičnijem obliku, u velikim delovima bivše sovjetske imperije, u Južnoj Africi, Južnoj Koreji i u nekim drugim delovima jugoistočne Azije, i konačno, u nekim zemljama Latinske Amerike. Danas je demokratsko uređenje ovog tipa prihvaćeno kao osnov nacionalnih država više nego ikada ranije."

Krauč navodi rezultate istraživanja prema kojima je broj zemalja u kojima se održavaju slobodni izbori od 1988. do 1995. godine porastao sa 147 na 164, i na 191 do 1999. Prema drugoj, strožoj definiciji opštih i slobodnih izbora, „otkrića su dvosmislenija: stvarni pad sa 65 na 43 između 1988. i 1995. godine, ali potom porast na 88 slučajeva"

U međuvremenu, u demokratijama Zapadne Evrope, Japana, Sjedinjenih Američkih Država i drugih delova industrijalizovanog sveta „u kojima se ona obično smatra za dobro uspostavljenu, i gde bi se mogli upotrebiti suptilniji pokazatelji njenog zdravlja, situacija nije toliko optimistična. Nedavni izveštaj Trilateralne komisije - elitnog organa koji okuplja naučnike iz Zapadne Evrope, Japana i Sjedinjenih Država - izneo je zaključak da sa demokratijom u ovim zemljama nije sve u redu. Autori su problem uočili prvenstveno u sve manjoj sposobnosti političara da politički deluju jer im se legitimitet sve više dovodi u pitanje zbog sve manje izlaznosti biračkog tela."

Krauč želi da definiše problem prema modelu koji uspostavlja visoka očekivanja od demokratije. „Od suštinskog je značaja pristupiti demokratiji na ovaj, a ne uobičajeni način koji nastoji da definicije udalji od ideala kako bi se uskladile sa lakše dostižnim ciljevima."

Pod uticajem Sjedinjenih Država, demokratija se sve više definiše kao liberalna demokratija, kaže Krauč. Ona učešće na izborima ističe kao glavni vid političke aktivnosti velikog broja ljudi, „s ogromnom slobodom za lobiranje koje uglavnom pruža daleko veće mogućnosti za angažovanje poslovnih lobija". To je „elitistički model koji ne pokazuje interesovanje za šire učešće građana ili za ulogu organizacija koje su izvan poslovnog sektora".

Demokratija, naprotiv, „cveta u uslovima u kojima se masi običnih ljudi pruža suštinska prilika da uzmu aktivno učešće, i da, ne samo putem glasanja, već kroz diskusiju i nezavisne organizacije oblikuju agendu javnog života".

Nizak nivo očekivanja liberalne demokratije „stvara zapravo atmosferu zadovoljstva usponom onoga što nazivam postdemokratijom", ističe Krauč.