Druga knjiga

Dnevnički roman Žarka Lauševića je vrhunska dokumentarna proza sa britkim komentarima, stvarana u naponu čelnog suočavanja sa krivicom i kaznom, a u otporu prema očajanju i ludilu. Autobiografska tema, puna opasnih krivina, ali ih je u svom proznom postupku Laušević majstorski savladao. Veštim sažimanjem kazivanja i usredsredjenjem na samu srž stvari, izbegao je zamke ispovednog tona, naknadnog pametovanja i hiperbolizacije. Nema u ovoj knjizi samosažaljivih pasaža, nema gomilanja prideva da bi se postigao ciljani efekat, nema providnog podešavanja.

Naprotiv, ovo je žestoko istinita proza u kojoj pisac punu izoštrenost opisa postiže škrtim iskaznim zahvatima, hrabro se unoseći direktno u lice svake izrazite pojave i njenih aktera, a ne uzmičući pred jezom koju te slike emituju.

Katkad Čehovljevski delikatnim humornim senčenjem potresnih susreta, katkad pak elementima komičkog apsurda, katkad izravnim svedočenjem dubokog straha od sledećeg trenutka, a kamoli sutrašnjeg dana, Laušević hrabro ispisuje preveliku teskobu bitisanja u čeljusti stoglave neslobode.

Druga knjiga je u stvari dnevnik nastojanja da se sačuva moć prepoznavanja razlike izmedju onoga pre i ovoga sada, ili kako to Laušević definiše u jednoj rečenici o stanju dvojice ćelijskih suseda: "Nidžo se pretvara u očajnika, a ja da nisam".