Estetika otpora 3

Radnja poslednjeg toma Estetike otpora centrira poslednjih nekoliko stotina stranica epsko-esejističkog ispitivanja saodnosa istorije, politike i estetike oko pogubljenja pripadnika i pripadnica Crvenog orkestra u Berlinu 1942. godine. Sabirajući veliku, faktografski preciznu pažnju oko sudbina malih ljudi, Vajsov magnum opus, rečima V. G. Zebalda, „ne vidi sebe kao izraz efemerne želje za iskupljenjem, već kao izraz volje da se bude na strani žrtava”. Na istoj ideološkoj i refleksivnoj liniji kao i tekstoRadnja poslednjeg toma Estetike otpora centrira poslednjih nekoliko stotina stranica epsko-esejističkog ispitivanja saodnosa istorije, politike i estetike oko pogubljenja pripadnika i pripadnica Crvenog orkestra u Berlinu 1942. godine. Sabirajući veliku, faktografski preciznu pažnju oko sudbina malih ljudi, Vajsov magnum opus, rečima V. G. Zebalda, „ne vidi sebe kao izraz efemerne želje za iskupljenjem, već kao izraz volje da se bude na strani žrtava”. Na istoj ideološkoj i refleksivnoj liniji kao i