Svi u ovoj prostoriji će jednog dana umreti

Gilda ne može da prestane da razmišlja o smrti. U očajničkoj potrebi da obuzda svoj anksiozni um i sredi odnose sa porodicom, odlučuje da pruži šansu besplatnoj terapiji u lokalnoj katoličkoj crkvi o kojoj saznaje putem flajera koji dobija na ulici. Pri dolasku je pozdravlja otac Džef koji pretpostavlja da je došla na intervju za posao. Gildu je isuviše sramota da prizna zbog čega je zaista tu i istog trenutka dobija posao nedavno preminule sekretarice Grejs.

U trenucima pauze između pokušaja da zapamti reči katoličke mise, skrivanja činjenice da ima devojku i pravljenja tornja od prljavih sudova u stanu koji se raspada, Gilda se upušta u prepisku sa Grejsinom starom prijateljicom. Nema srca da ignoriše ljubaznu staricu koja putem crkvenog mejla pokušava da se poveže sa Grejs, ali ne može ni da se natera da joj saopšti tužnu vest. Ponovo očajna, predstavlja se kao Grejs i odgovara na mejl. Ali kad policija otkrije sumnjive okolnosti Grejsine smrti, Gilda će biti primorana da otkrije istinu o sebi.

"Neobični i urebesni prvenac Emili Ostin garantuje pregršt egzistencijalne anksioznosti, nelagode i transfera neprijatnosti."
- Magazin Šrapnel

"Izgleda da ovde imamo posla sa nekom čudnom magijom. Knjiga o anksioznosti zbog pretvaranja da ste neko drugi u kojoj pronalazimo istinsku toplinu i utehu? Knjiga o smrti i depresiji koja tera na plakanje od smeha? Knjiga napisana direktnim, jednostavnim stilom koja uprkos tome deluje nesvakidašnje? Ne znam kako Emili Ostin to polazi za rukom, i iskreno, ne zanima me. Znam samo da želim još."
- Šon Adams, autor romana The Heap