Album amicorum : odbegli prizori i zaboravljene slike

Recenzent ove neobične knjige Milovan Vitezović piše: „... ova knjiga je primer za onu Novalisovu misao da svaki čitalac mora na svoj način biti i prošireni autor. To je ono otkrivanje zametnutih tragova i zametanje onih koji su očigledni. Ovo je knjiga kroz koju se teško prolazi, ali kroz koju vredi proći. Ona od čitaoca traži ako ne potpuno poznavanje, ono snalaženje u mitologiji i istoriji, u filozofiji i religiji, u magiji i ritualima, u gnostici i lingvistici, u matematici i tajni brojeva, u medicini i naukama o ljudskoj genetici a posebno u naukama koje se bave spoznajom duše, jer je po njoj ’telo je tamnica duha’.

Ova knjiga nije istorija ali se u njoj mešaju i epohe. Nije hronika ali se mnoga vremena mogu tačno odrediti, skoro datirati. Ona je između dvorova i dvorskih konjušnica, između zakletih istina i zapletih lažova, između blagoslova i inkvizicija, između putnih ljubavi i strasnih zločina, između poimanja i naslućenog, između...Više je sudbina u ovoj knjizi nego što ona ima strana”.