Anikina vremena

Andrićeva duža pripovetka - Anikina vremena (1931) - ispripovedana je iz pozicije sveznajućeg pripovedača. Počinje pričom o tragičnom kraju dobrunskog popa Vujadina Porubovića, ženomrsca i voajera, i gašenju njegove loze. Toj porodici je pripadao i prota Melentije koji je živeo u doba "Anikinih vremena", kada se "pronevaljalila jedna žena vlahinja". Anika je bila kći pekara Marinka Krnojelca i "tuđinke" kako su kasabalije nazivale njegovu ženu dovedenu iz mesta gde je ležao robiju. Kao tuđinku meštani su doživljavali i Aniku, prerano izraslu devojčicu. Kako često biva sa Andrićevim ženskim likovima, umesto nenaočite devojčice, jednog jutra u crkvi se pojavila vitka, beloputa devojka krupnih očiju, u koju se zagledao jedan od viđenijih momaka. Međutim, naklonost između lepotice i momka obeleženog tragičnim ljubavnim iskustvom, naglo se prekida. Narednih godina mladić je bežao od Anikinog "muklog, teškog glasa, belog lica bez osmeha", a devojka "se objavila" i "otvorila kuću muškarcima". Priča o Aniki je istovremeno priča o postojanju ali i prolaznosti zla.