Antologi(ja)

Kada bi bilo moguce saciniti kakav sveobuhvatni metafizicki recnik za sve ono sto nasem nacinu kazivanja inace trajno izmice i kada bi se u tom recniku naslo mesta - a moralo bi se naci - za to, uslovno govoreci, prozimanje nacela svetlosti i tame, onda bi u odgovarajucoj rubrici moglo biti samo svetlotamlje Borivoja Rasua. A u takvom jednom recniku i neki drugi pojmovi, neiskazivi jezikom filozofa i proznih pisaca, mogli bi se ovog puta u verbalni iskaz uobliciti ne toliko jednim izrazom koliko citavim jednim stihom.
Nikola Milosevic

Poezija Borivoja Rasuo nastavlja se u simbolickom smislu na autohtonu liniju u srpskom pesnistvu duboko vezanu za tradiciju i njenu mitsku matricu.

Veoma originalan spoj izmedu arhaicnih simbola i njihovog tumacenja u kontekstu modernog vremena stvara odnos blizak samo istinskim pesnicima; vreme nikada ne odreduje svog pesnika - pesnik odreduje svoje vreme, samo je poezija ono sto je u vremenu i epohi vecno.
Petar V. Arbutina