Dinamička optimizacija vlasničke strukture korporacije

Predmet ove monografije je optimalno ponašanje kontrolnih paketa akcija korporacija u uslovima moralnog hazarda. Ovo pitanje je veoma aktuelno za domaću i svetsku ekonomsku teoriju, ali i za praksu.Naime, prisustvo problema moralnog hazarda jedna je od ključnih karakteristika finansijskih tržišta kako u svetu, tako i kod nas. Kolapsi velikih kompanija kao što su Enron i Worldcom (u SAD) i Parmalat (u Italiji) to nedvosmisleno pokazuju.Da bi se prevladao, ili bar donekle ublažio, problem moralnog hazarda, kreatori ekonomske politike često insistiraju na stvaranju kontrolnih paketa akcija, bilo u rukama menadžmenta, bilo u rukama spoljnih akcionara. Pri tome se pred akcionarima u čijim se rukama nalazi kontrolni paket akcija otvara sledeća dilema.Pošto oni, kao i svi drugi akcionari, imaju averziju prema riziku, rizikopremija koju zahtevaju za posedovanje akcija preduzeća raste sa porastom njihovog vlasničkog udela.Smanjenjem svog udela u firmi insajderi bi, sa jedne strane, umanjili kako vrednost akcija kompanije, tako i svoju sposobnost da kontrolišu proces odlučivanja u njoj. Sa druge strane, smanjivanjem svog vlasničkog udela u firmi, portfolio insajdera postaje bolje diverzifikovan, a njihova izloženost riziku manja.Ključno pitanje koje se razmatra u ovoj monografiji jeste, dakle, kako se u modelu opšte ravnoteže formira cena preduzeća ukoliko u kompaniji postoji jedan ili više velikih akcionara, odnosno koji faktori deluju na ponašanje relativne vrednosti kontrolnih paketa akcija.Metodološki se problem komplikuje time što, zbog problema moralnog hazarda, cena akcija zavisi od vlasničke strukture kompanije. Zbog toga se, u ravnoteži, dinamički proces formiranja cena akcija određuje optimalnom vlasničkom strukturom kompanije.Ova monografija je nastala na osnovu rezultata istraživanja autora u periodu od 2000. do 2006. na University of California, Berkeley, Universitat Pompeu Fabra u Barseloni i Ekonomskom fakultetu u Beogradu.