Dobošarski ponedeljak

Odavno nisam sa zadovoljstvom čitao dobar roman o Banatu, Vojvodini, o duhu Centralne Evrope o kojem se mnogo govori u poslednje vreme, a koji je prisutan na svakom koraku u ovom romanesknom štivu. Obično se govori o romanima freskama, o romanima istorijskih epoha, o socijalnom romanu, a Dobošarski ponedeljak objedinjava sve ovo.
– Pavel Gatajancu

Dobošarski ponedeljak prati kontinuitet istorijskog dešavanja dovodeći ga do osnovne dramaturške okosnice; zatamnjenog mesta novije srpske istorije, teme o kojoj se glasno ćuti – sudbine vojvođanskih Nemaca u prvim posleratnim godinama, ali i uopšte sudbine bivanja, života i smrti u Vojvodini u svim aspektima elementarizacije života.
– Petar V. Arbutina

U ovom romanu prostor se postepeno širi, pa sam Banat počinje da zaprema najpre okolne predele, potom Rusiju i Sovjetski Savez, Švabe i Nemce, Prvi i Drugi svetski rat, sukobe i emigracije – odjenom taj lokalni Banat postaje središte sveta, doseže univerzalno, kao i svako istinski veliko ostvarenje… Čvrtsa priča o dvema porodicama u centru zbivanja izdeljena u devet činova i na taj način je spretno sažeta na najvažnije, prelomne trenutke životne povesti.

Romanom je obuhvaćeno više od jednog veka… Priča nije jednostavna, sem kada se uprosti u nekakav sažetak; pored glavne linije pripovedanja o porodicama Srba i Nemaca, kompija i prijatelja, razgranava se životna povest. – Sava Babić