Dostojevski i današnjica

Delo Svete Marije (Skopcove) Dostojevski i današnjica nije suvoparni rad eksperta za rusku književnost, nego lično viđenje suštine stvaralaštva slavnog pisca. Ono što je ova pesnikinja i svetiteljka naših dana prepoznala kao samu srž dela Dostojevskog, prikazala je sažeto i jezikom koji ne zamara čitaoca. Naprotiv. Knjiga se čita zaista u jednom dahu. I na kraju svaki čitalac zažali što tekst nije duži. Mati Marija je bila književnica, vrhunski intelektualac, nepokolebiva politička aktivistkinja, istinska humanitarna radnica, nesvakidašnja monahinja i svetiteljka. Rođena je u Rusiji u poslednjoj deceniji 19. veka. Bila je politički aktivna sve dok je zbog toga umalo nisu osudili na smrt. Onda je emigrirala u Francusku. Sarađivala je sa najznačajnijim filosofima, bogoslovima i književnicima, zbrinjavala nemoćne i odbačene, učestvovala u borbi protiv nacista. Život je okončala u koncentracionom logoru. Dobrovoljno je obukla haljinu sa brojem druge zatvorenice i potom stradala u gasnoj komori logora Ravenzbrik, na Veliki petak 31. marta 1945. Dva dana kasnije, Crvena armija će osloboditi logor. Upisana je u diptihe svetih kao Prepodobnomučenica Marija Pariska. Berđajev je Mati Mariju smatrao jednom od najznačajnijih žena u ruskoj emigraciji. Po rečima ovog značajnog hrišćanskog filosofa, „u njenom životu, u njenoj sudbini, kao da je odražena sudbina čitave epohe. U njenoj ličnosti nalaze se crte koje toliko plene kod ruskih žena – otvorenost prema svetu, želja da olakšaju ljudske patnje, požrtvovanost, neustrašivost.“