Eros i Tanatos

Vi se, dakle, zanimate za umetnost. To je nešto potpuno zastarelo. Umetnici i oni koji ih vole ostavljaju danas utisak okamenjenih životinja. Zamislite kako se neki megaterijum ili diplodokus šeta pariskim ulicama. To je utisak koji verovatno mi ostavljamo na svoje savremenike. Naše doba je doba inženjera i fabrikanata, a nikako nije doba umetnika. Savremeni život teži za onim što je korisno: čovek se trudi da poboljša svoju materijalnu stranu; svakog dana nauka dolazi do novih otkrića kako da se ljudi hrane, odevaju i prevoze; ona štedljivo izrađuje rđave proizvode kako bi što većem broju ljudi pružila lažna uživanja; istina, ona isto tako postiže i stvarna usavršavanja kojima zadovoljava sve naše potrebe. Ali o duhu, o mislima, o snovima, o tome više nema ni govora. Umetnost je umrla. Umetnost je kontemplacija. To je zadovoljstvo duha koji prodire u prirodu i u njoj otkriva duh kojim je nadahnuta. To je radost intelekta koji jasno vidi svet i ponovo ga stvara osvetljavajući ga svešću. Umetnost je najuzvišenija misija čovekova, jer je to napor misli koji nastoji da shvati svet i da postigne da ga drugi shvate. Ali čovečanstvo danas misli da može bez umetnosti. Ono više neće da razmišlja, posmatra, sanja; ono traži telesna uživanja. Ravnodušno je prema uzvišenim i dubokim istinama; dovoljno mu je da zadovolji svoje telesne prohteve. Današnje čovečanstvo je bestijalno: njemu umetnici nisu potrebni. Umetnost je i ukus. To je odblesak umetnikovog srca na svim predmetima koje uobličava. To je osmeh ljudske duše na kući i čitavom pokućstvu… To je čar misli i osećanja unesena u sve što služi ljudima. Ali koliko je naših savremenika koji osećaju potrebu da im stan i nameštaj budu ukusni? Nekada, u staroj Francuskoj, umetnosti je bilo svuda. Najsitnije građanstvo, čak i seljaci, upotrebljavali su samo predmete prijatne za oko. Njihove stolice, stolovi, lonci, kondiri bili su lepi. Umetnost je danas prognana iz svakodnevnog života. Kaže se, ono što je korisno ne mora biti lepo. Sve je ru