Evropa pred Prvi svetski rat : koreni, uzroci i povodi Velikog rata – od Berlinskog kongresa do početka Prvog svetskog rata (1878-1914)

U povodu stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, Zavod je objavio istorijsku monografiju profesora dr Save Živanova Evropa pred prvi svetski rat, koji ima čak dva podnaslova: Koreni, uzroci i povodi velikog rata; Od Berlinskog kongresa do početka Prvog svetskog rata(1878-1914). Kako i sam autor u Predgovoru napominje, ova knjiga je prošireno i dopunjeno izdanje dela koje objavio pre desetak godina pod naslovom Rusija i raskol Evrope, a čiji izdavač je bio Službeni list Srbije i Crne Gore.

Tako je veliki svetski jubilej ponovo bacio svetlo na jednu srpsku istoriografsku knjigu koja rasvetljava istorijske reperkusije odluka na Berlinskom kongresu koje su svetski istorijski zamajac pokrenuli ka Prvom svetskom ratu. Ipak, pozicija Ruske carevine i događaji na Balkanu poseban su predmet pažnje Save Živanova. Knjiga spoljnu politiku ruskog cara Nikolaja Romanova predstavlja kao stalno izbegavanje sukoba u duhu one poznate rečenice njegovog premijera Stolipina: „Dajte mi Rusije bar dve decenije bez rata, pa je više nećete prepoznati“ I u odnosu na Srbiju, ruski car je sa svojom vladom izbegavao mnoge pretnje, ultimatume , čak i poniženja, što je i priznao u govoru kojim je obznanio da Rusija posle svega mora stati u zaštitu Srbije, što je značilo i ulazak Ruske carevine u Veliki rat. Ovom knjigom, kao drugim delima koja se bave istorijom Rusije i SSSR-a, Sava Živanov se uvrstio u najuži krug najboljih poznavalaca Rusije van Rusije.

Ovo je knjiga o vremenu velike svetske istorije i jednoj od najvećih svetskih zemalja u tom ratu. Zato je Rusija u knjizi, kao najznačajnija slovenska zemlja i pre, kao i posle ovog rata, ne samo bila pokretač svetske istorije već bila i jedini garant opstanka i života mnogih mlađih i manjih slovenskih zemalja.