Iz Lajpciga do Lužice: Lužički Srbi u stvarnosti i predanju

Dr Mićo Cvijetić donosi novu knjigu putopisne proze o njegovoj voljenoj Lužici i Lužičkim Srbima, s kojima neguje decenijske lične i književne veze.

„U besedi na svečanosti povodom prijema Nobelove nagrade, veliki Ivo Andrić izgovorio je i sledeće reči: ‘Moja domovina je zaista mala zemlja među svetovima’. Obznanio ih kad smo, ipak, još bili neko, prilično dobro prepoznatljivi na mapi sveta. Dodatno na glasu zahvaljujući i njegovoj univerzalnoj romaneskoj epopeji, za koju je svetskom književnom slavom ovenčan i stekao univerzalni glas.

Zamišljam, šta bi u podobnoj situaciji mogao da kaže jedan lužičkosrpski pisac, kako bi mogao da obznani prostor svoje minijaturne Lužice, parčeta svoje zemlje ‘među svetovima’. U velikoj Nemačkoj, kao tufnice, pege na tigrovoj koži. Među premoćnim narodom koji Lužičkim Srbima nikad u dugoj povesti ne bejaše naročito naklonjen. Živeli su svoju dodeljenu sudbinu po volji neke više sile, a sudbina nije kazna, rekao bi Kami.

Kao jedini preživeli ostatak svojih davnih predaka Polapskih Slovena, Lužički Srbi su uvek prebivali na vetrometinama istorije. U domizni Lužici, kako na svome jeziku domovinu nazivaju, preko hiljadu i petsto godina. U stvarnoj i mitskoj otadžbini, kojima su još davno proricali potpuni nestanak i smrt (reč strašnog zvuka, koju sa strahom izgovaram!). Iako malenih snaga i rukah, dobrano proređeni, Lužički Srbi uspevaju gotovo nemoguće. Uprkos svemu traju, obdareni nekom čudesnom alhemijom žive viši oblik postojanja. I ne pristaju na zloslutnu poslednju zadušnu sveću. Drevni narod kome su serbska reč i ime, Lužica i Bog, trajni oslonci i mistično nadahnuće, kako je ovu mrvicu slovenskog sveta pre jednog veka doživeo naš veliki erudita Stanislav Vinaver.

Nešto me ponelo u ondašnjoj mladalačkoj strasti za putovanjem, da radoznalo iz Lajpciga napravim prvi korak prema Lužici. Prema ostatku naroda sa kojima delimo isto slovensko ime. Pred mnom se široko otvorila lužičkosrpska staza, na kojoj još uvek postojim i trajem.”
(Autor)