Ka srpskom stanovištu

„Tek nedavno otrgnuta iz sad već skoro vekovne uloge južnoslovenskog pijemonta, pomalo bledunjavog identiteta kojeg pokušava da se seti, Srbija šepajući glavinja prema nepoznatom. Nedavno je javnost imala priliku da se podseti na nekoliko rečenica velikog Miloša Crnjanskog koji se u jednom skoro zaboravljenom tekstu, pisanom tridesetih godina prošlog veka, pitao zašto Srbija ne tretira svoje nacionalne i istorijske poslove sa "srpskog stanovišta" umesto sa nekog tuđeg. Pitanje koje običan zdrav razum skoro da može da tretira kao suviše pojednostavljeno, jer sa kog to stanovišta, pozicije, sume vrednosti ili principa neka nacija može da traži svoju ulogu u istoriji, osim sa sopstvenog? Ipak, ono je lapidarno samo ako se zanemare činjenice i okolnosti u kojima je razvoj srpske države i nacije brutalno prekidan ratovima i južnoslovenskim zabludama, uglavnom nametnutim iz tuđih centara moći. Srpski kompas u dobrom delu XX veka ozbiljno je razmagnetisan i sada se njegovoj popravci mora pristupati "ab ovo". Šta je danas "srpsko stanovište" i koji su njegovi elementi, prethodno je pitanje za rešavanje skupa nedoumica koje se postavljaju pred naciju ili bar pred njen aktivno misleći deo.“