Kad su žene bile ptice : pedeset četiri varijacije glasa

“Ostavljam ti sve svoje dnevnike, ali moraš da mi obećaš da ih nećeš čitati pre moje smrti.”

Ovo je majka Teri Tempest Vilijams, koja je bila na čelu velikog klana mormonske porodice u Juti, izjavila nedelju dana pre nego što je preminula. Za Vilijams je bio šok da otkrije da je njena majka uopšte pisala dnevnike. A onda je usledio šok kada je otkrila da su tri police ispunjene dnevnicima koji su bili – prazni. U pedeset četiri kratka poglavlja, Vilijams se priseća svoje majke, zagleda se u sopstvenu sudbinu, i promišlja o pojmovima prisustva i odsustva u umetnosti, ali i svetu uopšteno. “Kad su žene bile ptice” predstavlja pažljivo kreiran kaleidoskop u kome se neprestano vrti pitanje: “Šta znači imati glas?”

“Vilijams nam predstavlja u Vitmanovom maniru zagrljaj sveta i svih njegovih suprotnosti… Kako se nižu stranice, njen glas se podiže u veličanstvenosti i punoj moći dok ne postane bogata arija.” – San Francisco Chronicle

“Vilijams je tip pisca koji navodi čitaoca da oseti kako će se njegov/njen glas jednoga dana čuti… Ona probija zidove izolacije: veze između vas i mesta gde živite, između vas i drugih čitalaca, između vas i pisca – stvaraju se dok sedite u svojoj stolici i čitate. I da ne znate kako se to dogodilo, vaš osećaj doma je produbljen.” – Suzan Salter Rejnolds, The Daily Beast

“Vreme, iskustvo i misteriozne slučajnosti obavijaju se spiralno kroz stranice… “Kad su žene bile ptice” predstavlja neverovatnu eho komoru u kojoj lekcije o glasu – koje se prenose sa majke na ćerku i sada na nas kao čitaoce – odjekuju drugačije od uha do uha.” – The Seattle Times

“Na neki način, “Kad su žene bile ptice” deluje i kao detektivska priča, pokušaj da se razreši misterija. Ali je u isto vreme i uviđanje da često ne postoje odgovori… Postoji samo sadašnjost.” – The Salt Lake Tribune

“Lirska, vanvremenska knjiga koja nagrađuje čitanje u tišini, posvećeno – što je danas retkost.” – The Huffington Post

“U nekom trenutku shvatila sam da sam stranicu čitala po dva puta, pokušavajući da zapamtim svaki uvid, svaki detalj teško osvojene mudrosti. A onda sam shvatila da mogu da je držim na svom uzglavlju, i da je čitam iznova svako veče.” – Pem Hjuston, autorka knjige “Izmenjeni sadržaj”