Knjiga o kućama

Konstruisana kao igra „kluedo“ ili egzistencijalna detektivska priča, Knjiga o kućama pripoveda o putovanjima kroz promene, prostore, govori o mestima iz kojih dolazimo i u kojima živimo, o kadru koji menja tok istorije i poljupcu ukradenom iza zavese.Glavni junaci ove knjige su stanovi, mesta, kuće; ne toliko likovi, koliko njihovo stanište.

Priča o čoveku jednostavno ime-novanom Ja, razvija se opisivanjem kuća u kojima se nalazi. Poput monohromatske papirne siluete, Ja se kreće na raznim pozadinama – zidovima, betonskim baštama, balkonima – koje prvi put postaju stvarne teme romana. Mesta govore o životu, jer u sebi čuvaju sećanje na događaje, upijaju noćne krike, ša-putanje glasova, uzdahe, strahove. Priča o Ja skače od kuće do kuće, napred-nazad u vremenu, svaki deo je parče sla-galice koje se uklapa: on je mladi ljubavnik udate žene u kući u provinciji, dete koje juri kornjaču u stanu u Rimu, on je muž u buržoaskoj kući u Torinu, boem u potkrovlju u Parizu, student koji spava na dušeku na podu, dečak koga otac tuče u vikendici; najzad, jednostavno, čovek koji za sobom zatvara vrata prazne kuće. U ovom romanu, jedinstvenom po strukturi, poeziji i viziji, jedan od najboljih italijanskih pisaca svoje generacije u kvadratnim metrima oslikava grandioznu fresku sentimentalnog vaspitanja, ispisujući biografiju prostora i vremena.

Najoriginalnija je knjiga koju sam pročitala u poslednjih dvadesetak godina.
Dubravka Ugrešić

Kao niko pre njega, Bajani pretražuje sva ona mesta gde smo najviše otkrivali i voleli, gde smo bili ranjeni i gde smo, najzad, postali to što jesmo.
Sandro Veronesi

Samo neko s nepokolebljivom nadom u autentičan odnos može tako verno dočarati samoću kojom smo okruženi.
Nicola Lagioia

Ova knjiga je traganje, mukotrpno i rasvetljujuće, za novim odgovorima na staro pitanje: ko sam? Svi mi ujedno smo i svoji domovi.
Claudia Durastanti

Uz Rejčel Kask, Otesu Mošfeg, Ani Erno, Džojs Kerol Outs i Ričarda Pauresa, Andrea Bajani jedan je od savremenih pisaca kojima se najviše divim.
Edmund White, The New York Times