Komedije

Radoslav Pavlović svoje komedije prvo iščitava kao da je on – pisac u stvari, medij kroz koji neko velik saopštava poruke. Tako njegove komedije prepoznatljivo i opominjuće liče: na tragedije, na melodrame, na farse, na savremeni život u komšiluku, čak i u rođenoj porodici. Kada se sve te njegove komedije umesto gledanja – čitaju tada čitalac preuzima režiju, scenografiju, kostime i glumu u svoju glavu. Prepoznavanja koja su ovim činom, a Pavlovićevim darom, izazvana, u talasima naviru i spasonosno pretvaraju u smeh sve one strašne stvari koje van knjige živimo... Tri boje duge Pastorala Žak Čaruga Program uživo U potrazi za izgubljenom srećom Braća po oružju ... Termin komedija (gr. ???????, lat. comedia) je složenica za koju se pretpostavlja da je nastala od grčke reči komos (gr. ?????) „vesela povorka“ i oide (gr. ???) pesma. Te komedije bile su dramska dela vesele sadržine prikazivana u vreme Velikih ili Grad-skih Dionisija u 5. veku pre n. e. Pravila po kojima se pravi komedija, od Aristotela do danas, skoro je nemoguće promeni-ti. Jedino šta u komediji može biti promenljiva kategorija je umeće onoga ko komediju kreira, pre svega piše, osmišljava. Danas ima prostora u kojima nam se čini da stalno živimo u 365 dana godišnje u vremenu Velikih ili Gradskih Dionisija. Znajući to, Radoslav Pavlović svoje komedije prvo iščitava kao da je on – pisac u stvari, medij kroz koji neko velik saopštava poruke. Tako njegove komedije prepoznatljivo i opominjuće liče: na tragedije, na melodrame, na farse, na savremeni život u komšiluku, čak i u rođenoj porodici. Kada se sve te njegove komedije umesto gledanja – čitaju tada čitalac preuzima režiju, scenografiju, kostime i glumu u svoju glavu. Prepoznavanja koja su ovim činom, a Pavlovićevim darom, izazvana, u talasima naviru i spasonosno pretvaraju u smeh sve one strašne stvari koje van knjige živimo... Mirko Marković