Mučenje ljubavi

... verovatno je najneobičnija i najneočekivanija od svih koje su se tokom poslednje decenije izdavale u ruskim pravoslavnim izdavačkim kućama. U podnaslovu je nazvana `Zapisi iz kelije`, i, žanrovski gledano, ponajviše je upravo takva. Međutim, po unutrašnjem sadržaju, ona je toliko ličnog i, istovremeno, iskrenog i otvorenog karaktera, da ponekad više liči na ispovest, i zato se čini da njen naziv - `Mučenje ljubavi` - maksimalno tačno izražava njenu unutrašnju suštinu. U njoj se pod tankim pokrovom reči ne kriju toliko rasuđivanje i misao, koliko živo osećanje, bol srca, znoj, suze i krv...

Autor ovih “Zapisa” – arhimandrit Lazar (Abašidze), sveštenik Gruzinske Pravoslavne Crkve je dobro poznat ruskom čitaocu po svojim višebrojnim izdanjima knjiga: “O tajnim bolestima duše”, “Greh i pokajanje poslednjih vremena”, “O monaštvu”, “Duši, obremenjnoj duhom uninija” i nizom drugih, koje su bezuslovno dostojne najozbiljnije pažnje i razmatranja. Uzrok ovakve popularnosti knjiga arhimandrita je očigledna: one su posvećene jedinom potrebnom; otac Lazar piše i govori o tome što je najvažnije od svega i o čemu – o strašnog paradoksa! – se piše i govori veoma malo, a ako se i govori, onda je to često nedovoljno promišljeno i duboko. Pri čemu su njegove reči – reči iz živog iskustva; to nisu reči prozorljivog i svetog “starca”, već čoveka koji sam traži u ovom životu spasenje, sam pokušava da otkrije i zaista i otkriva put koji vodi ka Bogu, i živom opštenju sa Njim. I ta reč je utoliko vrednija što pripada jednom našem savremeniku, koji je upoznat sa slabostima i bolestima današnjeg sveta ne po čuvenju, već opet iz iskustva, što on i ispoveda pred svojim čitaocem.

Otac Lazar ne beži od surovosti pitanja koja se danas postavljaju pred hrišćaninom koji živi u svetu koji je paganski u punom smislu te reči, jer i sam potiče iz njega i osetio je njegov puls ne samo “na svojoj koži”, već i u samom svom srcu. On traži odgovor na ta pitanja, pre svega za samog sebe i može to otkriveno da predoči i drugima.