Načelo supsidijarnosti i Evropski sud za ljudska prava

U ovoj monografiji analizirana su relevantna pitanja u vezi sa načelom supsidijarnosti – važnim načelom u funkcionisanju Evropskog suda za ljudska prava. Autor je napre istražio šta je to supsidijarnost i kako se ona razvijala van kontrolnog mehanizma Konvencije da bi se mogla uporediti sa supsidijarnošću u okviru kontrolnog mehanizma Konvencije. Takođe, autor je utvrdio kada se supsidijarnost prvi put javlja u praksi Suda, koliko često se javlja u praksi i sa kojim posledicama, kao i koje pravne instrumente iz Konvencije i sopstvene prakse Sud koristi kao izraz načela supsidijarnosti. Posebna pažnja posvećena je načinima na koje se supsidijarnost manifestuje u odnosu između Suda i drugih zainteresovanih aktera u mehanizmu zaštite koji uspostavlja Konvencija. Supsidijarnost uslovljava nadležnost Suda, postavlja granice kontrole i određuje granice do koje Sud prihvata da interveniše u nacionalne pravne poretke kada obavlja svoju kontrolnu funkciju. Sud načelo supsidijarnosti koristi kao štit – da bi ograničio polje i način svog delovanja i time se zaštitio od kritika država članica, ali i kao mač – sredstvo koje daje osnova da napadne nepravdu koju je uočio i da interveniše u cilju efektivne zaštite prava.