Opanak ili železnica : ko je i kako Srbiju posvađao sa Zapadnom Evropom

Ko je i kako Srbiju posvađao sa Zapadnom Evropom. „Za Srbiju je izgradnja železnice bila ravna čudu egipatskih piramida“, počinje Momčilo Đorgović uzbudljivu priču o pruzi Beograd–Niš–Pirot–Vranje i vodi nas kroz razne događaje do današnjih dana. Na suprotstavljanju železnici Nikola Pašić je izgradio političku harizmu, podigao Radikalnu stranku i suprotstavio se prodiranju industrijske revolucije na kojoj je stvoreno moderno društvo. Radikali su izmislili Bontuovu aferu i oteli železnicu od francuske kompanije. Na ime širenja železničke mreže podizali su mnoge zajmove i kredite, potrošili ih i zadužili siromašnu zemlju za četiri godišnja budžeta, rat ih je spasao od hapšenja i suda. Koridor kroz moravsku dolinu bio je i ostao geostrateški značajan poduhvat i na njemu su se sukobile sile Zapadne Evrope i carske Rusije i podelile političku elitu u Srbiji. Jedan od uzroka izbijanja Prvog svetskog rata jesu pokušaji velikih sila da železnicom izađu preko Srbije, Kosova, Sandžaka i Crne Gore na more, pre nego aneksiona kriza. San srpske elite da se železnicom poveže sa Jadranom ostvaren je tek pod Josipom Brozom sa prugom Beograd–Bar. Zastupajući interese carske Rusije Pašić je podstakao i osmislio nepomirljivi konflikt sa Nemcima, industrijskom revolucijom i kapitalizmom i zasejao seme razdora u srpskom nacionalnom biću koje klija do danas. U XXI veku važnost železničkih koridora kroz Srbiju toliko je aktuelizovana da, pored vlade Srbije, u njihovoj obnovi i izgradnji učestvuju Evropska Unija, Ruska Federacija i Kina.