Pariski šešir

Bilo je ugodno čitati taj roman, iskomponovan takoreći kao neka od starih narodnih zagonetki, otuda u njemu primamljivi dijaloški obrti, jer iz njega izbija tvoja emotivna srodnost s onim najboljim, i tvoja spontana čestitost prema stvarima sveta, sa životom čija neponovljivost samo uvećava predanost čitaoca. Istovremeno, roman je oda poetičnostima koje nam daruju krajevi, razgovori i reči tvoje Srbije.
Jovica Aćin

Roman neobičnog ali odličnog naslova, koji čitaoca veže za sudbinu Srbije u jednom delu svoje istorije, a kroz priču o tragičnoj 1903... Moglo bi se bez ustezanja reći kako je ‘Pariski šešir’ roman-hronika jedne Srbije, one koja u ovakvom obliku u srpskom romanu još nije dobila svoj literarni odziv.
Mirjana Stefanović

Ispod oboda pariskog šešira, umesto radosti, teče surova životna priča i darodavke i darivane. Lepota čina darivanja i lepota samog predmeta darovanja ostaje da lebdi u sećanju, sačuvana je od vihora krvavih istorijskih zbivanja. I ovaj ga roman na svoj način štiti, čitavim spletom dramatičnih događaja koje opisuje, poput prošća na Kablarskim gradinima.
Prvoslav Vučković