Povjeruj u vlastitu smrt

Kako da znaš da si bio i da jesi živ?

Koliko sitnica, pokreta i reči, koliko običnih misli i svakodnevne rutine je potrebno da bi mogao da utvrdiš da jesi živ? Ili su u pravu oni koji kažu da se život ne meri brojem udaha već brojem prilika u kojima si ostao bez daha?

A šta je sa svim senzacijama i idejama koje su prevazišle potrebe gole egzistencije tela? Jesu li one mera života ili njegova prolaznosti?

Tek kada dokažeš sebi da si živ i da taj dar ne trošiš uludo bićeš sposoban da shvatiš, da poveruješ u neminovnost vlastite smrti. Jer, ne možeš umreti ako si već mrtav, zatrpan trivijalnostima koje su stvorile oklop oko tebe i ne puštaju te da se otrgneš od prisile nužnosti u koju si umerene i kanalisan.

Samo ako se suočiš sa sopstvenim (ne)postojanjem moći ćeš da poveruješ da te jednom zaista neće biti. Do tada budi hrabar, slavi život, koračaj uspravno! Čitaj ovu poeziju!

O knjizi “Povjeruj u vlastitu smrt”, Ilija Bakić