Priče o deci

Ova knjiga pokazuje da Andrić, kao veliki pisac, nije zaobišao ni temu detinjstva. Svaka od ovih pričadirljiva je apoteoza dečijem mikrokosmosu i izraz života u jednom individualnom svetu, dokaz bogatstvatoga sveta, njegove angažovanosti ili pasivnosti, agresivnosti ili produhovljenosti. Priče iz ove knjigeostvarene su u jednom zaletu, u velikom nadahnuću, izvučene su iz samog života, iz duše, iz dečijih potresnorazigranih čula, iz slutnji, nemira i snova.

Iako Andrić razlaže najrazličitije životne situacije iposebno analizira ona stanja koja se u detetu pojavljuju u trenucima kad se život u njemu oglašava kaoneizvesnost, kao zagonetka ili kao zamka, priče su se u njemu oglasile kao neponovljiva umetnička lepota. Topokazuje da Andrić nije samo usavršavao svoje pripovetke u formalnom smislu već ih je strastveno i dugoživeo, sve dok se nisu u njemu objavile kao emotivni kontrapunkti i kao misaona jezgra u kojima sukondenzovana iskustva i vizije života.