Putopisi jednog pravnika

Pred čitaocima je knjiga putopisa autora kome se dugo nametalo pitanje da li je u redu da neko ko je sudija Ustavnog suda, piše „neozbiljne“ stvari kao što su putopisi? U samom uvodu u ovu knjigu, autor iznosi svoju dilemu i piše: „Zar ne bi bilo uputno da neko ko je na poziciji sudije Ustavnog suda stalno bude zamišljen i namrgođen, utonuo u neke teške misli i brojne knjige koje čita ili ih je već pročitao. A onda sam otkrio da je Sveti Avgustin u svoje vreme rekao da je svet kao knjiga, a da oni koji ne putuju čitaju samo jednu stranicu. Tako sam se odlučio da više ne čitam i ne pišem samo tu jednu stranicu.“

I to je bila dobra odluka jer će se pred čitaocem otvoriti ne samo mnoge slike raznih zemalja koje je autor posetio – od umetnosti, arhitekture, istorije, sporta, kulinarstva, već i mnoga poređenja sa stanjemu sopstvenoj zemlji koja su se na tim putovanjima neizbežno otvarala. Ono što ostaje kao upečatljiv utisak posle čitanja ovih putopisa je i autorova konstatacija koji kaže da je na kraju krajeva, utvrdio da je samu Srbiju sve više voleo što je više putovao u druge zemlje, pa bi je onda voleo kada bi se u nju vratio.