Rečnik kovida

Načinom prezentovanja građe rečnik privlači pažnju lingvista, psihologa, sociologa i podstiče i na multidisciplinarna istraživanja. Pruža podatke o tvorbi, leksikologiji, neologiji, pragmatici u jednom kratkom periodu kada je širenje jednog virusa promenilo ljudske živote, pa samim tim uticalo i na jezičku sliku sveta.
Dr Marina Spasojević

Rečnički članak je veoma iscrpan. Sadrži sve podatke koji se očekuju od akademskih rečnika. Ipak, to ni najmanje neće smetati korisnicima s oskudnim ili nikakvim lingvističkim obrazovanjem. Oni, na primer, neće znati o kojem se tačno akcentu radi … ali će videti koji je slog akcentovan.
Dr Đorđe Otašević

U rečniku su predstavljene jezičke asocijacije, koje svedoče o postojanju kulturnih stereotipa i izgrađene jezičke slike sveta, kao što je od posebnog značaja za same lingviste, ali i psiholingviste, psihologe, etnologe, teoretičare kulture itd. Kako same autorke u predgovoru rečnika naglašavaju, Asocijativni rečnik kovida nije rezultat jezičke slike sveta (samo) govornika srpskog jezika, već srpskog naroda kao dela „globalne zajednice”, čime se podvlači specifika samo diskursa pandemije – univerzalnost u psihološkoj i socijalnoj prirodi ljudskog jezika.
Prof. dr Radoslava Trnavac

Rečnik kovida je značajan i zbog toga što je nastao na vreme, tokom pandemije, gotovo istovremeno sa pojmovima koji ga čine, te će imati šansu da zaista utiče na živ, svakodnevni jezik, pre nego što se nove reči i pojmovi ustale do mere da ih je nemoguće pravilno napisati ili izgovoriti.
Dr Ivan Stanković