Sanjar

Surova nepredvidl?ivost i neizvesnost l?ubavi.

Čugunovl?eva saga Sanjar narativno je i stilski dobro smeštena između početka očeve sredovečnosti i sinovl?evog punoletstva i njihove zal?ubl?enosti u istu, osobenu, mladu udovicu Jelenu Sergejevnu. U porodičnom okviru i stecištu baroknih profesija i rođaka, kolega, vršnjaka, suseda i prolaznika, precizno se promovišu polovi, misli i osobine, karakteri i generacije. Ništa toliko ne protresa njihov životni kalendar kao l?ubav i ono što od l?ubavi čini gospodara iskušenja i neizbežnosti... Vrvi u ovom romanu odabran izbor likova, pre svega pisaca basnoslovne radoznalosti, budući da književnost okupl?a i drži duh porodice u kojoj gotovo svaki od njenih članova upozorava čitaoca na osvajanje slobode i sebe – gestovi i grimase pretvaraju se u oličenja i pokrete, doba se menjaju, ali l?ubav je neporeciva i bespogovorna. Znaju to i Aleksej Vitkijevič, i njegova supruga i dva sina, i njegove ćerke Vera i Ljuba, i bogougodna baka, i svet iskrenih prijatel?a, koji tvore autentičnu atmosferu knjiga ruskih klasika, od Puškinove proklamacije l?ubavi, preko Čehova, Paustovskog, do Bunjina, pa čak i Jesenjina.