Skrivena stvarnost – MP : paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa

Ukoliko je bilo ikakve sumnje na prelazu iz 19. u 20. vek, početkom 21. veka to je već bio pouzdan zaključak: kad je reč o otkrivanju prave prirode stvarnosti, uobičajeno iskustvo je varljivo. Ako bolje razmislimo o tome, to nas ne iznenađuje. Kad su naši preci obrazovali skupine po šumama i lovili po savanama, sposobnost da proračunaju kvantno ponašanje elektrona ili da odrede kosmološke implikacije crnih rupa malo bi im pomogla u preživljavanju. Ali prednost je svakako bilo to što su imali veći mozak i kako su naše intelektualne sposobnosti rasle s njima se povećavala i naša sposobnost dubljeg pronicanja u svet oko nas. Pojedini su izradili opremu kojom su proširili domet naših čula. Drugi su bolje razradili sistematsku metodu za uočavanje i izražavanje naročitog šablona – matematike. S takvim alatkama počeli smo da zagledamo šta se nalazi iza svakidašnjih pojava.

Ono što smo otkrili već nas je primoralo na korenite izmene naše predstave o kosmosu. Preko fizičkih uvida i matematičke preciznosti, kroz vođstvo i potvrdu u eksperimentima i opažanjima, ustanovili smo da se prostor, vreme, materija i energija ponašaju drugačije od svega čemu smo ranije neposredno svedočili. A sada, sveobuhvatne analize svega toga i srodna otkrića vode nas do nečega što možemo smatrati sledećom revolucijom u našem poimanju: do mogućnosti da naš univerzum nije samo univerzum. Skrivena stvarnost istražuje tu mogućnost. Mnoga pitanja koja razmatramo identična su, premda prikazana u drugačijem ruhu, onima koja nisu kroz vekove davala mira Aristotelu, Galileju, Njutnu, Ajnštajnu, i nebrojenim drugim naučnicima. I pošto je namena ove knjige da opiše naučnu oblast u začetku, pratićemo sudbinu tih pitanja otkrivajući kako su ih generacije u prošlosti proglašavale razjašnjenim, a njihovi naslednici opovrgavali, da bi ih naučnici u potonjim vekovima doterivali i iznova definisali.

Pišući Skrivenu stvarnost, pošao sam od pretpostavke da čitalac nije stručnjak iz oblasti fizike i matematike. Zato sam, kao u svojim prethodnim knjigama, koristio metafore i analogije koje sam kombinovao s epizodama iz istorije nauke kako bih predočio što širu sliku o nekim od najneobičnijih i, ukoliko se dokaže da su tačni, najsnažnijih uvida u modernoj fizici. Mnogi obrađeni koncepti zahtevali su od čitaoca da napusti udoban način razmišljanja i da prodre u neočekivana područja stvarnosti. Takvo putovanje kroz nauku je uzbudljivije usled naučnih preokreta koji su osvetljavali put. Izabrao sam neke od njih da bih popunio krajolik ideja koje se protežu od svakodnevnog do potpuno nepoznatog.