Spinoza i problem izraza

Knjigu Spinoza i problem izraza Žil Delez objavljuje 1968. godine. U tom rukopisu Delez je potvrdio ono što je već bilo pokazano u njegovim prethodnim knjigama o Hjumu i Ničeu: reč je o vrhunskom istoričaru filozofije. Klasični ton njegovog dela, međutim, nije najavljivao ono što će se dogoditi u njegovim potonjim delima, pisanim zajedno sa Feliksom Gatarijem: odvajanje od akademskog diskursa i stvaranje možda i najuzbudljivije filozofske građevine 20. veka.

Ipak, knjiga Spinoza i problem izraza mnogo je više od korektne istorijsko-filozofske studije. Iako ćemo iz ove knjige, pisane po svim uzusima akademskog žanra, naučiti puno o samome Spinozi, ova knjiga nam Spinozu otkriva u svetlu kakvom ga, pre Deleza, nismo videli. Delez je izričit: Spinoza je empirist. Već na toj ravni reč je o svojevrsnom skandalu. Ali ni empirizam kod Deleza nije ono što je bio do njega. Empirizam nije niža vrsta filozofije, već najuzbudljivija filozofska avantura u istoriji filozofije. A u toj avanturi Spinoza je neizostavno ključni lik.

Nasuprot onome što smo o Spinozi znali pre Deleza, sada se holandski filozof pojavljuje kao mislilac ne suštine i supstancije, već pre svega mislilac atributa i modusa, mislilac izraza. Delez je jasan (i nov): o supstanciji znamo samo ono što je izraženo. Supstancija je isto što i izraz. Prema tome, glavno pitanje nije "šta je supstancija?", nego "kako razumemo izraz?".