Splin Pariza : dnevnik samoće 2000-2004.

Hvala bogu što sam sve ono ostavio iza sebe. I što me ovo ovde nije potpuno osvojilo. Živeti između svetova, kakva muka i kakav poklon sudbine!... Da stvar bude gora nego što bi morala biti, Balkanci su pobegli u prošlost sve misleći da žure u suprotnom pravcu, da se prosvećuju i penju na nebo, da su najzad oni koji jesu i svoji na svome, da u nacionalnim državama sanjaju i žive davni plemenski san o bliskosti i jednakosti, bez tuđina i gospodara, pod čizmom omiljenih domaćih tirana. A kad su se probudili uHvala bogu što sam sve ono ostavio iza sebe. I što me ovo ovde nije potpuno osvojilo. Živeti između svetova, kakva muka i kakav poklon sudbine!... Da stvar bude gora nego što bi morala biti, Balkanci su pobegli u prošlost sve misleći da žure u suprotnom pravcu, da se prosvećuju i penju na nebo, da su najzad oni koji jesu i svoji na svome, da u nacionalnim državama sanjaju i žive davni plemenski san o bliskosti i jednakosti, bez tuđina i gospodara, pod čizmom omiljenih domaćih tirana. A kad su se probudili