Srbija i Krimski rat

Kao najodaniji saveznik Rusije na Balkanu, Srbija je bila pod posebnim pritiskom za vreme Krimskog rata, ali je iz ove velike opasnosti izašla jača nego pre.

Srbija i Krimski rat je čuveno, nepravedno zaboravljeno delo Jovana Ristića koje je danas možda i relevantnije nego ikad. Naš čuveni diplomata i istoričar uspešno je pokazao kako je Srbija prošla kroz jedno od najvećih iskušenja u svojoj istoriji. Od 1853. do 1856. vodeće zemlje Zapada, Francuska i Velika Britanija, u savezništvu sa Turskom i italijanskom kraljevinom Pijemont, vodile su rat protiv Rusije. Njihove trupe, kako je poznato onim koji su čitali Tolstojeve Sevastopoljske priče, iskrcale su se na Krim i krenule u opsadu Sevastopolja. Geopolitički cilj Zapada, tada kao i danas, bio je da odseče Rusiju od toplih mora i Balkana.

U takvoj situaciji, Srbija je bila pod nebivalim pritiskom. Još uvek formalno nesuverena i pod sultanovim suverenstvom, nije mogla mnogo. Na nju je vršen pritisak sa obe strane: od strane Rusije, ali i od strane Zapada. U takvoj situaciji, bilo kakav pogrešan diplomatski ili politički potez mogao je za mladu kneževinu biti fatalan.

Zašto je Srbija i Krimski rat važna knjiga?

Ristićeva studija predstavlja i veliku školu umešnosti i državništva. Prema rečima njenog autora, „Srbija je prošla kroz jednu od najopasnijih kriza; prošla je kroz nju učinivši neosporan napredak na putu svoaga državnog i međunarodnog života. Ali ona taj napredak nije mogla postići ,a da ne pruži svetu prizor gotovosti na svaku žrtvu.”

Čitalac knjige, zabrinut i za sudbinu Srbije u toku rusko-ukrajinskog rata i novog sukoba u Palestini, voleo bi da doživi isto ono što i Ristićevi savremenici. Jer, oni su mogli da kažu sledeće: „Srbija ostaje ono što je htela da bude – neutralna; ostaje nedodirnuta u onoj strašnoj oluji svetskoj, pa najposle izlazi osnažena i obogaćena novim političkim tekovinama. I mi, odajući pravdu prirodnome zdravom razumu naše ondašnje oligarhije, moramo još svakojako reći: Bog čuva Srbiju!”

Da li će to i naša generacija moći da kaže?ki rat važna knjiga? Ristićeva studija predstavlja i veliku školu umešnosti i državništva. Prema rečima njenog autora, „Srbija je prošla kroz jednu od najopasnijih kriza; prošla je kroz nju učinivši neosporan napredak na putu svoaga državnog i međunarodnog života. Ali ona taj napredak nije mogla postići ,a da ne pruži svetu prizor gotovosti na svaku žrtvu.” Čitalac knjige, zabrinut i za sudbinu Srbije u toku rusko-ukrajinskog rata i novog sukoba u Palestini, voleo bi da doživi isto ono što i Ristićevi savremenici. Jer, oni su mogli da kažu sledeće: „Srbija ostaje ono što je htela da bude – neutralna; ostaje nedodirnuta u onoj strašnoj oluji svetskoj, pa najposle izlazi osnažena i obogaćena novim političkim tekovinama. I mi, odajući pravdu prirodnome zdravom razumu naše ondašnje oligarhije, moramo još svakojako reći: Bog čuva Srbiju!