Stovarište

Svestran u zahtevima prema sebi, Sergej Trifunović ih je vremenom, jedan za drugim, ispunjavao: od glume, muzike, preko dobrotvornog pomaganja deci do socio-političkog megafona, stigao je i do književnosti. Ovaj meditativni smiraj mu, čini se, leži. U njemu je prikazao sve svoje javne, ali, što je važnije, i skrivene emocije; kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi samoga sebe… Znani i neznani S.T. Rezultat: pomalo autobiografija, a više biografija o sebi (ono kada pišete o sebi kao o drugome). AutoBiografija kroz druge i preko drugih. A najviše putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca. To su predeli tela. Sve drugo u ovoj knjizi predeli su duše. I njena prozno-poetska scenografija. A onda – "Pick up the pieces and go home" (Gold Dust Woman, Fleetwood Mac): posle velike igre, kao da je pokupio pinkle i otišao kući. U novu potragu. Ali, S.T. nas upozorava da se ne plašimo; "preti" da neće postati pisac. No, i da samoga sebe izneveri (što mu ne bi bio prvi put), oprostilo bi mu se. Vladislav Bajac Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život. Talenat ga voda na razne strane i omogućava da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u Stovarište. To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Kad nekoga voli i poštuje, to nema ni cenu ni meru… Stovarište je knjiga koju valja doživljavati svim čulima: rečenice možete okusiti, stihove vikati na ulici, odlomci zvuče kao muzika, a sve vreme gledate kadrove iz filmova koji čekaju da budu snimljeni. Peca Popović, iz Predgovora