Tradicija prosvećenosti i prosvećivanja u srpskoj periodici

Nastao u godini obeležavanja dvestogodišnjice Dositejeve smrti, zbornik je rukovođen težnjom da se prosvetiteljski pokret i epoha prosvećenosti, najčešće gotovo personifikovani u Dositejevom liku, predstave u širem kontekstu, a tradicija prosvetiteljskih ideja istraži na posebno definisanom planu aktuelne javne misli i delanja.

Hronološki, zbornikom je obuhvaćen period od anticipacija ovog korpusa ideja u preddositejevskoj epohi, pre konstituisanja pune doktrine prosvećenosti (Orfelinov Magazin, 1768), do odjeka u avangardnim publikacijama između dva svetska rata i u tradiciji marksističke misli pedesetih godina 20. veka. Istovremeno, pitanje obima i sadržaja termina prosvetiteljstvo / prosvećenost / prosvećivanje i razmatranje „protiv-prosvetiteljskih“ strujanja i ideja – prisutnih u romantizmu i avangardnim pokretima, ali, u izvesnim oblicima, i unutar realističke paradigme – metodološki je koncipirano kao integralan i značajan deo istraživačkih napora.

S obzirom na opredeljenost za istraživanje ukupnosti ovog nasleđa u periodičkim publikacijama, uslovljenim svojom medijskom funkcijom, pitanje prisustva određenih stavova ili ideja ovde se u velikoj meri javlja i kao pitanje njihovog plasiranja u javnosti i (kulturnih) politika koje iza toga stoje. Inkorporiranje izvesnih iz epohe preuzetih „aksioma“ u društvene i kulturne standarde, obeležilo je kako kulturne tokove tako i društvene i političke koncepte devetnaestog i dvadesetog veka, te ovde zastupljeni radovi prate njihovu sudbinu na različitim planovima – književnost, kulturna, društvena i politička istorija – doprinoseći rasvetljavanju nekih od centralnih aspekata našeg nasleđa.