Urbanističke i građevinsko arhitektonske mere bezbednosti od požara

Treća knjiga Urbanističke i gradjevinsko arhitektonske mere bezbednosti od požara, u seriji od 5 knjiga, istog autora, se odnosi na mere koje bi trebale da se primenjuju (mnoge su i propisane, dakle obavezujuće), tako da se stvore uslovi da naselje a i svaka značajnija zgrada budu (sistemom preventivnih mera) spremne i za veći požar u njihovom urbanističkom planiranju, projektovanju, izvođenju i održavanju. Analizom se obuhvataju ne samo objekti navedeni u nazivu SRPS TP 21 (stambeni, poslovni i javni - koje karakteriše boravak odnosno prisustvo više ljudi) već i skladišni, industrijski, energetski i neki drugi koji su karakteristični po tehnološkim procesima i "robi" s kojom se radi ili koja se smešta.

U više razvijenih zemalja Evrope taj koncept preventive je usvojen u drugoj polovini XVII veka, a u Srbiji u prvim pokušajima našeg prvog urbaniste i arhitekte Emilijana Josimovića. Tokom 180 godina uspona i padova Srbije bezbednošću od požara i eksplozija bavili su se u XIX veku mnogi znameniti ljudi počev od Kneza Miloša do kralja Aleksandra Obrenovića (uz umne i patriotske saradnike, vešte pisce prvih propisa). U tom periodu pristizana je Evropa. U narednim decenijma, tokom XX veka, bilo je uzleta naročito tokom 4 decenije (1950 - 1990.) ali i padova, pod intervencijama onih koji su se stavili na čelo, a pokazalo se da su zalutali.