Vido

Knjiga je najvećim delom posvećena tragediji srpskih regruta, toj nedozreloj i nedosanjanoj generaciji koja je nebrigom onih koji su o tome imali da brinu puštena da propadne na svom golgotskom putu. Ostrvo Vido, kao tužno finale, bilo je samo završni čin drame koja je počela njihovim podizanjem od domova i porodice. Ako su i morali zbog viših ciljeva da budu pokrenuti u Neizvesnost, njihova Golgota započeta još na granicama Srbije, mogla je tokom puta biti izbegnuta prvo dozvolom da pređu u Grčku, a potom bar umanjena tokom kasnijeg zbivanja, da nije bilo tragične naredbe da krenu ka luci Valoni, u propast, kroz močvare između dve izlivene reke Škumbe i Semeni, bez dobijene saglasnosti, prema Srbima i inače nesklone, italijanske komande i njenog osionog generala Bertolinija. Umesto da iz Bazar-Šijaka krenu desno ka Draču i sigurnosti, naređeno im je da idu levo, pravo u propast. Na tome krstonosnom putu stradali su svi koji su bili slabiji, a ostatak preživelih doveden je na ivicu opstanka, čime je tragedija na Vidu bila pripremljena.