Zbog čega smo i s kim vojevali

Poslednjih godina, kada se govori Velikom otadžbinskom ratu, gotovo da je prihvaćeno mišljenje da je za taj rat kriv SSSR, a da Pobeda nije bila pobeda, nego poraz.

Rat, navodno, nije vođen za pravo na život nacije, niti za očuvanje naroda u svetskoj istoriji, nego za američku demokratiju.

Ova teza se bezočno širi u zapadnim mas-medijima. NJome operišu kao nečim što se samo po sebi podrazumeva u Savetu Evrope - toj IV liberalnoj Internacionali, umišljenom ideološkom mentoru što deli „sertifikate na civilizovanost“. Može li se ostajati vernim Otadžbini i njenim iskonskim, nasleđenim nacionalnim interesima, čak i onda kada sve u državi izaziva kritiku i razočaranje? Biva li idealne države bez nesavršenstava i grešaka? Kada je umesno i pravomerno raspravljati o državi, a kad je nacija dužna uzdignuti se nad tim, odložiti rasprave povodom uređenja države i objediniti se da bi zaštitila Otadžbinu, inače potom neće imati šta da razmatra, jer uopšte neće ni biti nikakvog potom? U tome se valja razabrati, pošto ceo taj krug pitanja dotiče dubinske osnove istorijske svesti nacije, od koje zavisi njena budućnost.