Trifuneja

Berber se odista vrlo hrabro uhvatio u koštac sa širokom i izuzetno značajnom temom, sa neobično dugim vremenskim razdobljem, i sve zamke uspešno savladao. Umesto vremenske distance od većine temom zahvaćenih događaja, on se distancirao na taj način što je pustio Trifuna da o njima kazuje. A on je o nemirnim vremenima, punim mena i neočekivanih obrta, pričao mirno i neusiljeno. Češće vedro i čak sa smeškom, nego zadihano i srdito.
Pripovedački jezik Trifuna Vučkovića je bogat, slikovit i raznovrstan. Njime je, u stvari, omeđen prostor u kome se dešavaju glavni događaji u ovoj trilogiji.
Akademik Ljubomir Zuković, književnik

Trifuneja je metafora seoba, i udesa u kojima nam je protekao gotovo celi prošli vek. Međutim, Trifunova priča nije lišena nade (Seoba ima, smrti nema – Crnjanski). Tu nadu emanira sam narator svojom pričom i postupcima. Nesreće se obnavljaju, a život teče dalje. To je optimistička vizija glavnog junaka, i ovog Berberovog dela.
Mićo Cvijetić, književnik

Autentičnost događaja i doživljaja je gotovo garantovana i ako hoćete da steknete jednu od mogućih i najpribližnijih predstava o istoriji srpskog naroda u 20. veku treba pročitati Trifuneju. Lako se čita, tri knjige nisu preobimne… A može se mnogo naučiti.
Akademik Čedomir Popov, istoričar

Stojan Berber novom pričom „na staru temu” (poput Crnjanskog, Ćosića, a donekle i Petra Kočića), zagledan u tragičnu sudbinu svog naroda znatno obogaćuje srpsku prozu. Putanja večnog srpskog vrtloga „pronađena je” u do sada skrivenim ili malo znanim prostorima, ali i viđena iz drugog ugla, sa ivice bezdana iz kojeg dopiru glasovi onih čijim imenima svoje najbliže, vekovima, dozivamo.
David Kecman, književnik