Tamo je trebalo da te rodim : porodične i druge priče

Milan Pajević piše priče iz iskustva, a osnovno čovekovo iskustvo jeste njegova porodica. Tako je sa pripovednim oživljavanjima najrazličitijih iskustava bilo i u prethodnim Pajevićevim knjigama, tako je – po samoj prirodi izabrane teme, koja je u jednakoj meri izabrala svog pisca – i u Pajevićevim porodičnim pričama. One, međutim, nisu „svakodnevica jedne naše porodice”, niti zatvorene u neki uski porodični, sebi dovoljni univerzum, već prate i pamte tragove vremena u kojima su se odigravale i tragove ljudi koji su ih ispunjavali kao bližnji, daljnji i ono što se dogodilo. Ove priče donose iskustva i osećanja, prizore i događaje, ono što se slutilo i ono što se dogodilo. Pajević bira detalje koje smatra vrednim pričanja, a potom u priči koja je nužno evokativna i melanholična pamti i beleži, podseća i priziva, kazuje i nagoveštava. Nastajala godinama i decenijama, ova knjiga je suma jednog životnog, ljudskog i književnog iskustva. A komentari na kraju knjige, posle svih priča koje je čine, jesu još jednom pređeni put, licem u lice sa iskustvom jednog zanimljivog i zanimljivo ispričanog života. Gojko Božović