Ada

Zaplovih nizvodno, u suret niskom potištenom oblaku iz koga se prosipala novembarska kiša po opusteloj reci. Mada sam čvrsto držao kormilo u rukama, nisam znao kuda plovim, ali žurilo mi se da stignem tamo što pre. „Svako od nas ima neko svoje ’srećno mesto’. To je mesto na koje se sklanjamo kada nam je potrebna uteha, ali i mesto gde odlazimo da bismo bili baš ono što jesmo, bez ulepšavajućih filtera. Tatino srećno mesto bila je, bez sumnje, Ada Ciganlija. Naš brod zvao se ’Ada’ i čekao je, urednoZaplovih nizvodno, u suret niskom potištenom oblaku iz koga se prosipala novembarska kiša po opusteloj reci. Mada sam čvrsto držao kormilo u rukama, nisam znao kuda plovim, ali žurilo mi se da stignem tamo što pre. „Svako od nas ima neko svoje ’srećno mesto’. To je mesto na koje se sklanjamo kada nam je potrebna uteha, ali i mesto gde odlazimo da bismo bili baš ono što jesmo, bez ulepšavajućih filtera. Tatino srećno mesto bila je, bez sumnje, Ada Ciganlija. Naš brod zvao se ’Ada’ i čekao je,