Brazilski akvarel : roman

Od neimenovanog grada u Potisju do Beograda i elitnih moskovskih predgrađa, Brazilski akvarel Aleksandra Bjelogrlića prati potresne sudbine likova upletenih u menažeriju društvene korupcije.

U formi romana-lavirinta, rasvetljavaju se sprege kriminala i državnih struktura, ali i nepokolebljiva staza onog individualca koji, po nezaboravnom određenju jednog klasika žanra, “po ulicama zla mora koračati a da sam po sebi nije zao, ukaljan ili uplašen”.

Diskretnim meditativnim opservacijama i unakrsnim referencama autor problematizuje ključni motiv spoljašnje duše, sadržan u narodnoj pripoveci Aždaja i carev sin. Aždaja kao htonsko biće otelotvorava zlokobnu silu na razmeđi realnog sveta i onostranog, a otelotvorenje ove drevne predstave zla i pohlepe u ovom romanu jeste prvi čovek tajne organizacije za proizvodnju i promet narkotika, koji operacijama rukovodi iz ruske prestonice.

Sam Brazilski akvarel predstavlja modernu verziju drevnog samsonskog motiva života ili duše koji naizgled bezbedno počivaju u nekom udaljenom carstvu...

""Nema baš mnogo onih koji, kao Bjelogrlić, uspevaju da – u svojim najinspirisanijim trenucima – čitaocu ponude prozu duboko ukorenjenu u ovde i sada, sa socijalno i geografski više nego prepoznatljivim likovima, predelima i situacijama, a da istovremeno žanrovski i senzibilitetski fokus izrazito pomere ili ka naglašenoj liričnosti ili ka osobenoj (polu)fantastici.""
Teofil Pančić

""Bjelogrlić se pokazuje kao stvaralac od vizije koji se ne plaši da se zaveze svojom pouzdanom intuicijom, ali i da se na vreme zaustavi pred nerazrešivom tajnom. On se ne upušta pomodno u jedno zagonetno područje; on ima izrazitu sklonost, tanano čulo da se hvata u koštac sa neuhvatljivim silama.""
Sava Babić

""Bjelogrlić pokazuje ono bez čega se ne može dobro pisati – pravi pripovedački eros kao posledicu talenta i ljubavi prema stvaranju priče; i uz to, solidnu informisanost o oblicima tradicionalnije zasnovanih oblika moderne pripovedačke umetnosti. Zbog tih obično retkih vrlina, on pripoveda pitko, naizgled lako, uzbudljivo, sa osećajem za ritam i sa sposobnošću da kontroliše digresivnost.""
Vasa Pavković

""Bjelogrlićeva bitna prednost jeste salivena rečenica, držanje konaca fabule u sigurnoj ruci, kompozicioni mehanizam precizan poput švajcarskog sata (singerovski precizan), priča savršeno izvedena od početka do kraja.""