Četiri jahača apokalipse

Visente Blasko Ibanjes (1867–1928) rođen je u Valensiji, a umro je u Francuskoj. Iako je studirao prava, život je posvetio književnosti, novinarstvu i politici. Njegove političke ideje liberalne orijentacije, nasleđe Francuske revolucije, kao i njegov karakter sklon sukobima, nailazili su na oštar odgovor konzervativne vlasti Restauracije u Španiji. U časopisu El pueblo, koji je osnovao, objavljivao je kritike upućene vlasti, zbog čega je više puta bio osuđivan na zatvor ili izgnanstvo. Izgnanstvo u Francusku 1890. godine uticalo je na njegovo književno stvaralaštvo, jer mu je pomoglo da se neposredno upozna sa savremenim francuskim književnim tokovima. Napisao je brojne romane od kojih se mogu izdvojiti: La barraca (Slučaj u Huerti, 1898), Entre naranjos (Među narandžama, 1900), Canas y barro (Močvara, 1902), El intruso (Uljez, 1904), Sangre y arena (Krv i arena, 1908), Los muertos mandan (Mrtvi zapovedaju, 1909), Los cuatro jinetes del Apocalipsis (Četiri jahača Apokalipse, 1916), Enbusca del Gran Kan: Cristóbal Colón (U potrazi za Velikim Kanom: Kristofor Kolumbo, 1929).

Roman Četiri jahača Apokalipse, započet 1914, a objavljen 1916. godine, uz Na zapadu ništa novo E. M. Remarka i Zbogom oružje Ernesta Hemingveja, svrstava se u najčitanija književna dela o Prvom svetskom ratu. U Sjedinjenim Američkim Državama roman je postigao popularnost koja se merila s čitanošću Biblije. Visente Blasko Ibanjes postao je jedan od retkih pisaca početkom 20. veka čija su brojna dela, među njima i Četiri jahača Apokalipse, preneta na filmsko platno.

Marsel Denoaje i Karl Hartrot oženjeni su ćerkama Hulija Madarijage, bogatog zemljoposednika u Argentini. Posle njegove smrti svako od njih seli se u svoju otadžbinu, Marsel u Francusku, a Karl u Nemačku. Početak rata 1914. godine unosi razdor u porodicu, budući da njeni članovi pripadaju dvema zaraćenim stranama... Atmosfera rata, užasi koje on sa sobom nosi, promene koje se odigravaju u pojedincu, koji se odriče svoje individualnosti i stapa sa stremljenjima celokupnog društva ka preživljavanju, vešto su opisani u ovom romanu. Pisac dočarava političku pozadinu rata, moć manipulacije javnim mnenjem i sredstvima komunikacije, koji u ljudima bude spremnost da ubiju drugoga i sami poginu u borbi koju nisu izazvali i čiji pravi razlog ne razumeju. Prvi svetski rat dočaran je galopom četiri jahača Apokalipse, Rata, Gladi, Kuge i Smrti, koji se na zemlji pojavljuju kada ljudi, pokrenuti pohlepom, gube svu humanost. Ta pojava, ponavljana toliko puta tokom istorije, daje ovom romanu sveopšti karakter i simbolizuje oštru kritiku svih prošlih i budućih ratova.