Crkva i globalizacija : struktura, odnos i posledice

U akademskom svetu, termin globalizacija počinje preciznije da se formuliše osamdesetih godina, a tokom devedesetih postaje nezaobilazan kako u naučnim krugovima tako i popularnoj literaturi.On se od tada uglavnom koristio u redukovanom pogledu i svodio na ekonomsko-finansijski aspekt, najčešće posmatrano kroz integraciju tržišta roba i kapitala širom sveta uz smanjenje barijera koje se odnose na međunarodnu trgovinu i investicije. Takav ekonomski usmeren i ograničen pristup predstavlja uprošćavanje koje ni izdaleka ne daje potpunu sliku – ekonomski i finansijski faktori jesu spiritus movens procesa globalizacije, ali ga ni u kom slučaju ne iscrpljuju. Postoje i drugi redukcionizmi, poput mišljenja da je globalizacija samo napredna faza kapitalizma ili imperijalizma, ali i preširoke definicije koje neprecizno fiksiraju problem, poput one da je globalizacija skup procesa koji objedinjuje ljude i mesta. Čini se da je za potrebe crkvene misije najbolje usvojiti kritičko-multivalentni pristup određenju pojma globalizacije preko međusobne globalne povezanosti različitih aspekata: ekonomskih, političkih, kulturnih i psiholoških, uz uporednu vezu između tokova roba, ideja, informacija, ljudi i tehnologija.