Druga knjiga Seoba

Druga knjiga Seoba objavljena je 1962. godine. Dakle, ove godine navršava se tačno šezdeset godina od njenog prvog objavljivanja. Kako je Miloš Crnjanski svoju sumatraističku filozofiju zasnovao na ideji da je sve na svetu u vezi i da se ništa ne gubi, možemo da zaključimo da projavljivanje te ideje u ovom veku potvrđuje postojanje nevidljivih zakona duha, ali i snagu piščeve umetničke vizije.

U središtu ovog romana nalazi se priča o seobi Srba iz Austrije u Rusiju. Miloš Crnjanski je tu priču ispričao prikazujući život četvorice braće Isakoviča, ali je pri tome osvetlio portrete raznolikih likova i slika koje su obeležile srpsku i svetsku istoriju. Njegovo umeće pripovedanja otkriva se na svakoj stranici Druge knjige Seoba – kako u intimnom lirskom tonu, koji je odraz njegovog dara i autentičnosti, tako i kroz višeslojnost i sveobuhvatnost njegovog romanesknog sveta.

U tom svetu sudbina naroda odrediće sudbinu pojedinca, pa tako i Pavla Isakoviča, junaka koji je u svim svojim lutalaštvima nazirao na horizontu titravu svetlost daleke zemlje Rusije, simbola lepšeg sveta i utehe. Naposletku, tu svetlost zasenilo je plavetnilo kubeta njegove pokojne žene: Za Pavla to kube bilo je znak, izdaleka, da ima nešto neprolazno u ljubavi. To se ne može odseliti.

Objavljivanje Druge knjige Seoba u novom ruhu jeste jedan od najlepših načina da još jednom osvetlimo lik i stvaralaštvo Miloša Crnjanskog, pisca koji zauzima središnje mesto na pozornici srpske književnosti.

„Celokupna kritička recepcija ovog romana Miloša Crnjanskog bila je određena stavom o anahronosti svega što se razilazi sa modernošću. Upravo takvo kritičko predrazumevanje pokazuje koliko je Druga knjiga Seoba išla mimo svog vremena, stazama nesavremenosti, da se u nadolazećem vremenu roman Crnjanskog otkrije kao pripovedno jezgro u kome živo pulsiraju istorija i vreme – po rečima Nikole Miloševića kao ’najbolja knjiga srpske proze, koja se može meriti sa najvećim delima svetske literature’.“
Iz pogovora Mila Lompara