Mojsije : odgovor na Kaina

Za razliku od Sigmunda Frojda koji koristi mitsku figuru Edipa da njome obeleži incestuoznu vezanost dece za roditelje, Leopold Sondi koristi biblijsku figuru Kaina kako bi u prvom redu obeležio rivalitet braće oko očinske ljubavi, budući da biblijski Kain iz ljubomore ubija svog brata Avelja koji je simbol dobrote. Ali, kao što Edipov kompleks ne znači samo incestuoznu vezanost za roditelje, već mu Karl Gustav Jung daje i jedno šire, arhetipsko značenje – potrebu za toplinom i zaštitom u formi infantilne zavisnosti, tako ni Kainov kompleks ne znači samo rivalitet braće oko ljubavi oca već istovremeno predstavlja projekciju „zlih nagona” koji postoje u čoveku i ogledaju se kroz zločine., častoljublje, sujetu, ljubomoru, netolerantnost i bezrazložno povređivanje drugih. Stoga Kainov kompleks moramo shvatiti u širem smislu kao simbol zla, zla koje u manjoj ili većoj meri postoji u svakom čoveku i predstavlja tamni, negativni deo ljudske ličnosti. Taj tamni, ubilački deo ljudske prieode ispoljio se i u jednom od najznačajnijih starozavetnih vođa i proroka – u Mojsiju. Ubistvo jednog Egipćanina kada je Mojsiju bilo osamnaest godina, koje se u literaturi gotovo nipodaštava, u centru je Sondijeve pažnje u ovoj knjizi. Duševne posledice takvog sagrešenja i teret krivice koji je Mojsije posle ubistva morao nositi u sebi, kao i savest koja ga je mučila, postepeno su u njemu toliko narasli da su bili u stanju da jednog prekršioca zakona preobrate u zakonodavca. Ukratko, Sondija prevashodno zanima pojava Kaina u sudbini Mojsija i njegovo dejstvo na dalji Mojsijev razvoj, odnosno zanima ga kako ubistvo može dovesti do krivice, krivica do priznanja, priznanje do oslobođenja, i kako, zatim, oslobađanje od krivice ubicu može dovesti do Boga. Jer, po Talmudu, čovek može i treba da služi Bogu i zlim Kainovim nagonima.