Najprozračniji kraj

Mladalačko remek-delo Karlosa Fuentesa Najprozračniji kraj uvodi nas u postrevolucionarni Meksiko na početku pedesetih godina 20. veka: krv koja je deset godina prolivana u građanskim ratovima, obuhvaćenim zajedničkim nazivom Meksička revolucija, odavno se osušila, ali još kola u sećanjima preživelih revolucionara i njihovih potomaka. Ideali su uvenuli, ali pobednici još imaju potrebu da pad u otuđenje, ugnjetavanje i pohlepu prikažu kao nastavak revolucionarnih snova o boljem društvu. U preraspodeli moći neki su ugrabili sva materijalna dobra i kupuju društveni ugled, neki su izgubili sve osim društvenog ugleda i sad žive od njegove rasprodaje, a neki – ogromna većina – ostali su ono što su uvek bili: nevidljivi, nevažni, potlačeni, večito praznih ruku i gladnih usta.

Sve njihove priče sustiču se u Gradu Meksiku, koji svojim vrhovima teži ka kosmopolitskoj modernosti novca, a svojim najdubljim korenjem upija mitove prekolumbovske prošlosti, i u njegovom živom ljudskom otelotvorenju Iški Sijenfuegosu, čijim rečima roman počinje i završava se. Ko je Iška? Čovek od krvi i mesa? Arhetip Grada Meksika i njegovih protivrečnosti ili naslednik revolucionarnih ideala? Katalizator razdora i nesreće ili vesnik ozdravljenja?

Intelektualac ili osvetnik? Sveprisutan i ćutljiv, on s lakoćom prelazi granice međusobno nedodirljivih društvenih krugova, prianja uz ostale junake kao senka, izvlači na površinu njihove priče, tajne i strasti, i pokreće dramatične događaje.
Slavica Miletić