Nastanak evropskih jezika I-II

Mario Alinei, profesor emeritus Univerziteta u Utrehtu (1926, Turin), u svojoj dugogodišnjoj karijeri objavio je preko 50 značajnih radova na temu evolutivne lingvistike. Kao dugogodišnji saradnik Srpske akademije nauka bio je i lični prijatelj akademika Pavla Ivića.

Kako sam Alinei kaže, „krajem devedesetih godina troje arheologa i troje lingvista, potpuno nezavisno jedan od drugog, postavili su nove teorije porekla indoevropskih naroda i jezika koje utvrđuju autohtonost i neprekinut kontinuitet od paleolita“.

Na osnovu komparativnih analiza arheologije, genetike i jezika, Alinei je došao do zaključka da su neolitske tehnološke inovacije u Podunavlju omogućile nagli demografski rast stanovništva, a tako i razvoj jezika i kulture.

Te inovacije Alinei smatra najvažnijim motivacionim pogonom šireg razvoja jezika i postavlja svoju čuvenu tezu da se analogno razvoju paleolita, mezolita i neolita može postaviti model hronološkog datovanja jezika.

„..Znamo da zapravo po tradicionalnoj teoriji IE poreklo valja tražiti u halkolitskim kulturama Kaspijsko-pontskih stepa, pa moramo pretpostaviti da trajanje procesa jezičke diferencijacije kod Slovena nije bilo puno drugačije od trajanja istog procesa kod drugih indoevropskih grupa. E sad, ako pođemo od tih pretpostavki, gde bi se onda nalazili Sloveni tokom njihovog „odsustva od četiri milenijuma“, pre no što su se vratili da nastane, u novoj eri, iste one ukrajinske stepe u kojim su rođeni njihovi preci, i da se zatim prošire na gotovo pola Evrope?

Ostali su u stanju hibernacije? Napravili su put oko sveta? U ozbiljnijim razmatranjima, zar ne bismo morali očekivati da ćemo o tome pronaći negde arheološke tragove? I konačno, koje bi konkretne okolnosti dovele do toga da Sloveni postanu najveća demografska zajednica u Evropi, od trenutka kad su se pojavili na sceni, početkom naše ere? Moderna slavistika je uložila izvesne napore da ukloni barem neke od ovih gigantskih besmislica, locirajući vremenski prve tragove pretpostavljenih Praslovena još u skoriju praistoriju, i pretpostavljajući da je u novoj eri pristigao u Evropu „samo“ (!) poslednji veliki talas slovenskih doseljenika. Kao što ćemo videti, Trubačov je otišao još dalje, uz model koji je, kao što sam već rekao, veoma blizak, osim u pogledu hronologije, modelu teorije kontinuiteta.

Sloveni „su proizašli iz jednog istog plemena, ali imaju tri različita imena: Vendi, Anti i Sloveni“. Vendi se, pominju već u II veku nove ere, ali bez pouzdane lokacije.“