Poslednji dan boga Saturna

Ovu je knjigu mogao napisati i sam Saturn, ipak je on i bojevi metak i ćorak, ali je naboj ljudski. Svejedno, i jedno i drugo fascinira razornom moći i užasom tkiva, pojmljivom, a teško objašnjivom putanjom, da ne kažem bludnom, dakle plodnom odisejom koju Stojanović opisuje sočno i pesnički, u maniru prohujalih manira. Opijenost jedinke i mase da se bude slobodan, moćan i zao, da se poseduju i tvore supstanca svesti, fantom dela i nedela - za frtalj talira ili za života epitaf, nije važno – potpaljeni su vatricom stvarnog, mada sve deluje kao košmarni perpetuum mobile...

Ovu knjigu mogu uzeti ili ostaviti kad god zaželim. Kad sam prazan ili pun. Jedan list mogu pojesti za minut ili ga njuškati pola sata. Mogu je nasumično otvoriti, oslobođen krute čitalačke dužnosti, i uzeti koliko mi treba. Svevremeni Saturn, genijalni i glupi gad, silazi na dno mog bića i ja više ne znam koliko je ljudi na tom dnu ni šta su oni zapravo, odeveni u iskonsko i buduće, u smežurani ud nemoći i blistavi vrh poimanja i vizije, u neshvatljivi vrtlog stvaralačkog i uništavajućeg...
Predrag Stanković