Poslednji pozdrav iz Teodosije

Kuga je u XIV veku trgovačkim brodom stigla u Đenovu! Životi ljudi i srednjovekovni grad zauvek su promenjeni!

”Kompozicija, fabula i motivi su znalački usklađeni u jednu celinu koja liči na srednjovekovno zdanje koje ostaje večno u vremenu i prostoru, obasjano svetlošću svemogućeg Tvorca.!

Aleksandar Živković kroz brojne događaje otvara širom vrata ljudskih duša i slika mane i vrline ukletog ljudskog soja.!

Pisac je otvorio mnoga filozofska pitanja koja su ostala bez odgovora. Bogatstvo jezika, metafore, slikovitost izražavanja, mnogobrojne stilske figure - čine ovu knjigu znamenitom i originalnom.!

Knjiga "Poslednji pozdrav iz Teodosije" je i uređena starinskim stilom, rezultat je dubokih promišljanja sa filozofskom osnovom o smrti, o ljubavi, o životu. Sve ovo govori da je autor izuzetni erudita koji je u potrazi za istinom, opatinjenim jezikom i zgusnutim slovoskazom, stvorio roman koji fascinira slikovitošću, mislima i mudrostima, koje se dugo pamte i oplemenjuju čoveka i njegovo biće.!

"Poslednji pozdrav iz Teodosije" spada u niz najostvarenijh književnih dela u savremenoj srpskoj književnosti!

Ne mogavši da izađe iz kolovrata zla, autor ovako završava knjigu i junak Mario Blazi nam poručuje da samo Bog sudi o dobru i zlu:!

Na kraju, još jednom da napomenem vama koji redove ove budete čitali, da po njima ne sudite ni jednima, ni drugima. Pročitajte ih, ako vam volja bude takva sebe radi, a sud ostavite Onom koji sudi nad svima nama.”!
Radenko Bjelanović, književnik