Požar je dno leta

Zoran Slavić pripada onom krugu savremenih srpskih pisaca koji, s podjednakim, ne samo stilskim i tematskim pribežištem već s kreativnim samoistraživačkim angažmanom prepliću sopstveni pesnički i prozni autorski status. O novoj prozi Zorana Slavića možemo govoriti kao o prozi pesnika koji proznom diskursu nastoji da obezbedi razgranatost boravka u tekstu, njegove brojne kako semantičke tako i mikrodramaturške ogranke, da u toj „krošnji” epifanijska gnezda budu „svijena” i konstituisana i kao naraZoran Slavić pripada onom krugu savremenih srpskih pisaca koji, s podjednakim, ne samo stilskim i tematskim pribežištem već s kreativnim samoistraživačkim angažmanom prepliću sopstveni pesnički i prozni autorski status. O novoj prozi Zorana Slavića možemo govoriti kao o prozi pesnika koji proznom diskursu nastoji da obezbedi razgranatost boravka u tekstu, njegove brojne kako semantičke tako i mikrodramaturške ogranke, da u toj „krošnji” epifanijska gnezda budu „svijena” i konstituisana i kao