Silazak u reč : o (srpskom) jeziku i (svojoj) poetici

Reči jesu jače od nas. Kada god na to zaboravimo, uvek budemo kažnjeni. Reči vide i to. Reči su žive. Niču, dižu se, listaju i sazrevaju, ćute i galame. Pamćenje im niko ne može omeđiti. Promeću se kroz nas i kroz sebe. Mi postojimo u rečima. Sve se menja, u tehničkom i u tehnološkom razvoju, u pronalascima, kodovima i čipovima, ali će uvek biti u centru ono što je smišljeno i izgovoreno. Uzaludna su ubeđivanja da će se čovek toga odreći. Reč je čoveka povela na vodu. Dok ide za njom, neće biti žedan. Reči jesu jače od nas. Kada god na to zaboravimo, uvek budemo kažnjeni. Reči vide i to. Reči su žive. Niču, dižu se, listaju i sazrevaju, ćute i galame. Pamćenje im niko ne može omeđiti. Promeću se kroz nas i kroz sebe. Mi postojimo u rečima. Sve se menja, u tehničkom i u tehnološkom razvoju, u pronalascima, kodovima i čipovima, ali će uvek biti u centru ono što je smišljeno i izgovoreno. Uzaludna su ubeđivanja da će se čovek toga odreći. Reč je čoveka povela na vodu. Dok ide za njom, neće biti žedan.