Školice

Knjiga „Školice” važi za jedno od najlepših i najsloženijih književnih poduhvata XX veka i za njegovo iščitavanje sam Kortasar nudi najmanje dva pristupa. Neobična struktura ovog dela omogućava nam da ga pored uobičajenog linearnog načina, čitamo i metodom preskakanja poglavlja, po određenom redosledu ili pak sasvim nasumično. Ovakva eksperimentalnost koncepta pripovedanja u kombinaciji sa bogatstvom autorovog stvaralačkog genija rezultirala je ovim romanom potpuno jedinstvenim u latinoameričkoj, pa i svetskoj književnosti. On se može čitati na preskoke, poput dečije igre iz naslova, ali koju bi bilo poželjno shvatiti kao jednu specifičnu misaonu igru za odrasle. Uz sve čarobne metafore i živopisan prikaz Pariza kao centra umetnosti, filozofije i boemskog života tog doba, pisac vodi glavnog lika, sredovečnog intelektualca, kroz omamljujuće scene vlažnih potkrovlja metropole natopljenih gustim duvanskim dimom, džezom i slikarskim bojama u potragu za središtem bića, za odgovorima, za prosvjetljenjem. Kroz tu potragu i suprotstavljanje malograđanštini, Kortasar na zadivljujući način rukuje mislima i idejama kao da su od gline, sve vreme održavajući visoki nivo kvaliteta celokupnog proznog sadržaja. „Školice su presudno delo za procvat književnosti Latinske Amerike i šire. Kortasar je bio čovek zarazne ljudskosti.” – Mario Vargas Ljosa „Bio je jedan od najboljih pisaca našeg vremena.” – Gabrijel Garsija Markes